Koliko puta ste čuli kako neko krade bežični internet od komšije? Ili ste možda baš Vi pokradeni? Možda ste primetili da Vam je internet usporen na laptop računaru iako mesečno plaćate sasvim solidnu brzinu flet paketa. Ali, nešto tu ne štima. Internet i dalje radi sporo… Ako Vam internet radi sporno, to ne znači nužno da nešto nije u redu sa Vašim kompjuterom. Možda imate „pijavicu“, nekoga ko doslovno krade internet koji Vi uredno svakog meseca plaćate.
Na žalost, ova pojava krađe bežičnog interneta uvrstila se među delom populacije kao normalna stvar. Pre svega, to nije normalno, to je krađa. Mišljenja smo da bi internet trebao biti besplatan (u nekom razumnom opsegu brzine) i da je to izvodljivo prema nekim već viđenim modelima. Ali to nikako ne znači da neko treba da ima besplatan internet na Vašu štetu. Osim što niste dužni da plaćate internet za drugog, to može biti i pitanje bezbednosti, jer preko rutera koji emituje bežični signal za internet, može se pristupiti i personalnom računaru. Praktično, uz malo znanja i veštine, kradljivac može da pristupi svim Vašim podacima na kompjuteru. On može da ih umnožava, briše, zloupotrebljava itd. Krađa interneta nastaje kao posledica konektovanja na neobezbeđenu mrežu (bez šifre) ili kao posledica hakovanja rutera. Onaj ko zna da hakuje ruter, verovatno, ukoliko želi i ima strpljenja, može da Vam hakuje i računar. Odavde se uviđa da to i nije tako naivno.
Šta učiniti?
Postaviti šifru. Jedan sasvim prosečan korisnik računara, trebalo bi da može sam da podesi parametre na ruteru prema uputsvu koje je dobio uz njega. Ovde ne možemo da se bavimo svakim pojedinačnim ruterom, ali možemo da iznesemo neke osnovne pojmove i uputsva kako se zaštiti.
Većini rutera možete pristupiti tako što u adres baru Vašeg internet pretraživača unesete 192.168.0.1, 192.168.1.1 i sl IP adresu. Tačnu adresu koju treba da unesete naći ćete u Vašem korisničkom uputstvu za ruter. Potom se otvara prozor za username i password u koje unosite podatke iz uputsva. U većini slučajeva to je: admin, admin. Kada uđete u podešavanja rutera, prvo promenite naziv mreže SSID. Unesite naziv koji je Vama blizak, tako da drugi korisnici u Vašoj blizini ne mogu da prepoznaju default naziv iz čega se najčešće vidi tip rutera. Snimite podešavanje i nađite u meniju podešavanja sigurnosti bežične mreže. Najčešće je to u Basic Tools / Wireless Network Settings / Security Settings, ali se to razlikuje od rutera do rutera. Ukoliko vam bezbednost bežične mreže nije uključena, idite na opciju Enable. Preporučujemo da to bude WPA2 tip šifre, a ne WEP. Ne ulazeći u način na koji one štite Vašu mrežu, možemo da kažemo da se WPA2 teže hakuje. Kada je omogućite, definišite svoju šifru kao kombinaciju slova, brojki i znakova i od tada ćete Vašoj bežičnoj mreži moći da pristupite samo Vi ili oni ljudi kojima date šifru.
Ako malo dalje nastavite da pregledate podešavanja rutera, naići ćete na MAC Address Settings. To su fizičke, fiksne adrese uređaja i svaki uređaj ima jedinstvenu MAC adresu. Uključivanje ove opcije, pored šifre, omogućuje Vam da samo određeni računar ima pristup bežičnom internetu, tj. mreži. MAC adresa laptopa se najčešće nalazi na njegovoj donjoj strani, a mobilnog telefona u podešavanjima / O telefonu. Na većini rutera može da se definiše više MAC adresa sa kojih se može pristupati mreži. Tako sebi i ukućanima možete obezbediti siguran pristup svojoj internoj mreži za savki od uređaja, bez mogućnosti da bilo ko drugi njoj pristupi. Izuzetno je važno da takav ruter bude zaštićen i šifrom i izmenjenim podacima za pristup (Logon screen: admin, admin). Ako to ne uradite, bilo ko može ući u Vaš ruter, resetovati ga i Vi opet nećete imati nikakvu zaštitu.
Na žalost, ova pojava krađe bežičnog interneta uvrstila se među delom populacije kao normalna stvar. Pre svega, to nije normalno, to je krađa. Mišljenja smo da bi internet trebao biti besplatan (u nekom razumnom opsegu brzine) i da je to izvodljivo prema nekim već viđenim modelima. Ali to nikako ne znači da neko treba da ima besplatan internet na Vašu štetu. Osim što niste dužni da plaćate internet za drugog, to može biti i pitanje bezbednosti, jer preko rutera koji emituje bežični signal za internet, može se pristupiti i personalnom računaru. Praktično, uz malo znanja i veštine, kradljivac može da pristupi svim Vašim podacima na kompjuteru. On može da ih umnožava, briše, zloupotrebljava itd. Krađa interneta nastaje kao posledica konektovanja na neobezbeđenu mrežu (bez šifre) ili kao posledica hakovanja rutera. Onaj ko zna da hakuje ruter, verovatno, ukoliko želi i ima strpljenja, može da Vam hakuje i računar. Odavde se uviđa da to i nije tako naivno.
Šta učiniti?
Postaviti šifru. Jedan sasvim prosečan korisnik računara, trebalo bi da može sam da podesi parametre na ruteru prema uputsvu koje je dobio uz njega. Ovde ne možemo da se bavimo svakim pojedinačnim ruterom, ali možemo da iznesemo neke osnovne pojmove i uputsva kako se zaštiti.
Većini rutera možete pristupiti tako što u adres baru Vašeg internet pretraživača unesete 192.168.0.1, 192.168.1.1 i sl IP adresu. Tačnu adresu koju treba da unesete naći ćete u Vašem korisničkom uputstvu za ruter. Potom se otvara prozor za username i password u koje unosite podatke iz uputsva. U većini slučajeva to je: admin, admin. Kada uđete u podešavanja rutera, prvo promenite naziv mreže SSID. Unesite naziv koji je Vama blizak, tako da drugi korisnici u Vašoj blizini ne mogu da prepoznaju default naziv iz čega se najčešće vidi tip rutera. Snimite podešavanje i nađite u meniju podešavanja sigurnosti bežične mreže. Najčešće je to u Basic Tools / Wireless Network Settings / Security Settings, ali se to razlikuje od rutera do rutera. Ukoliko vam bezbednost bežične mreže nije uključena, idite na opciju Enable. Preporučujemo da to bude WPA2 tip šifre, a ne WEP. Ne ulazeći u način na koji one štite Vašu mrežu, možemo da kažemo da se WPA2 teže hakuje. Kada je omogućite, definišite svoju šifru kao kombinaciju slova, brojki i znakova i od tada ćete Vašoj bežičnoj mreži moći da pristupite samo Vi ili oni ljudi kojima date šifru.
Ako malo dalje nastavite da pregledate podešavanja rutera, naići ćete na MAC Address Settings. To su fizičke, fiksne adrese uređaja i svaki uređaj ima jedinstvenu MAC adresu. Uključivanje ove opcije, pored šifre, omogućuje Vam da samo određeni računar ima pristup bežičnom internetu, tj. mreži. MAC adresa laptopa se najčešće nalazi na njegovoj donjoj strani, a mobilnog telefona u podešavanjima / O telefonu. Na većini rutera može da se definiše više MAC adresa sa kojih se može pristupati mreži. Tako sebi i ukućanima možete obezbediti siguran pristup svojoj internoj mreži za savki od uređaja, bez mogućnosti da bilo ko drugi njoj pristupi. Izuzetno je važno da takav ruter bude zaštićen i šifrom i izmenjenim podacima za pristup (Logon screen: admin, admin). Ako to ne uradite, bilo ko može ući u Vaš ruter, resetovati ga i Vi opet nećete imati nikakvu zaštitu.
Nema komentara:
Objavi komentar